Сећања, људи, догађаји

 Велики Андрић, на фотографији је у складу са човековом природом старости живота, , ,— све је далеко, само је смрт близу... Имам утисак да израз лица, насупрот ума нобеловца и великана српске и југословенске књижевности, показује хладноћу и, ако је допуштено читање линија лица, иза наочара и испод капе, призор је о растанку са Ex Pontom, Травничком хроником, Проклетом авлијом, Ћупријом на Дрини, Мостом на Жепи, Јеленом женом које нема…

Коментар је на објаву Марка Паовице/// преузето — "Brankin kutak..." 
Poslednja poznata fotografija Ive Andrića, snimljena krajem 1974. Andrić je hospitalizovan ubrzo posle toga, preminuo je 13. marta 1975, fotografija Branislava Baneta Đorđevića: 

https://www.facebook.com/Crno.beli.Beograd/photos/a.212837462105894/3334545446601731/?type=3&theater
  
Разгледање црно-беле фотографије и њена трансформација. Померене линије - ликовна визуелност у бојама које су могле чинити овај призор.




Владимир Мирковић је један од оних стваралаца који у дрвету проналази линије које творе уметничко дело примењљиво у хришћанској религији.
Мирковић у овом материјалу који је структурално увек нов, неједнаке тврдоће и боје, урезује нове линије и у дослуху са изразом који је творен од природе, ствара свој уметнички израз. Ово преиначење једне од природе створене лепоте у другу која тежи да се допадне оку представља ликовни дуборезачки рад и код овог уметника чини основу његовох трагалаштва и напора који је очитује у свакој урезаној линији.